Након доста „хејта“ који кружи по „интернетима“ према људима који су се дрзнули да, у овом тешком и надасве вирусном периоду, део лета проведу у Грчкој (или било где ван родне груде), као и питања забринуте родбине и пријатеља, реших да поделим своје виђење и разлоге зашто тренутно нисам у домовини.
Да будемо у потпуности реални и искрени, један од разлога јесте „зинула ми позадина за море“ – није пресудан али лагао бих ако га не бих уврстио овде 🙂 Међутим, сам чин одласка је уследио након доброг вагања добрих и лоших страна.
Летовање 2020 у 4 чина
Чин 1. – „Предлетње“ активности у Србији и одлука
Почетком године почело је планирање. Датум одмора одређен – 10 радних дана почевши од 4-ог јула. Прошла година, нажалост, није била плодна што се тиче одмора, што због финансија, што због промене посла, тако да је ове требало надокнадити све. Почетак озбиљнијег бројања заражених дочекујем у реду за британску визу, у истом ерпорт ситију који је дан пре дезинфикован јер – Huawei. Британци у фирми масовно отказују заказане доласке у Србију због бојазни да ће овде бити заглављени, што се испоставило као паметан потез. Такође, локални запослени одлажу путовања у супротном смеру. Недуго затим – ванредно стање, почетак рада од куће (који и даље нема краја), затварање свега и свакога. Наравно, ситуацију смо девојка и ја схватили озбиљно и, сем у набавку основних потрепштина једном у две недеље под „пуном ратном опремом“ у виду маски, рукавица и дезинфекционих средстава, мрдали из стана нисмо.
Ближе се избори, мере се значајније попуштају, границе се отварају. Обзиром да су ми почетком године резервисани летови за Израел и Малту отказани и новац рефундиран (препорука за Визер, враћени износ уколико планирате да га оставите на рачуну за поновну куповину карата је био 120%), почело је истраживање шта у новонасталој ситуацији. У туристичким агенцијама, док смо се распитивали за Египат и Турску – мук, пријатељски одговори да тренутно не смеју ништа да продају / обећавају и да ће се више знати за десетак дана. Сигнал да је сопствена режија најсигурнија – правац букинг за истраживање опција.
Прошли избори – чудна ми чуда – број заражених почиње да скаче. Нисам теоретичар завере, нисам убеђен да је било резања статистике, једноставно народ је одахнуо и опустио се и то је то. Гомила свадби, славља, весеља и ноћних излазака – јер су дозвољени, почињу да узимају данак. Пратимо званичне информације и покушавамо да одредимо локацију за одмор.
Уједно, упоређујемо бројке. Статистика за Грчку даје слику да су њихове мере јако боље одрадиле посао од наших.
Одмах након избора, наше бројке су почеле да дивљају без назнака о смањењу.
Ови подаци су уједно били и први важнији аргумент за дефинитивни одлазак на летовање – једноставно, осећаћемо се безбедније у окружењу где је мања шанса да се заразимо.
Broj zaraženih koronom u zadnjih 24h:
Poljska🇵🇱 – 193
Italija🇮🇹 – 174
Češka🇨🇿 – 125
Nemačka🇩🇪 – 96
Belgija🇧🇪 – 86
Austrija🇦🇹 – 74
Holandija🇳🇱 – 73
Švajcarska🇨🇭- 62
Grčka🇬🇷 – 10
Norveška🇳🇴 – 7Srbija🇷🇸 – 254.
Lepo je Vučić rekao da ćemo ove godine imati najveći rast u Evropi🤦🏻♂️.
— Balkan Utopia (@BalkanUtopia) June 28, 2020
Чин други – сигурност из другог угла
Као што раније напоменух, Грчка није била примарна опција, међутим након свих отказа и „фиктивних“ аранжмана у продаји, фаза „шта ако не дај боже…“ је на реду да се истражи.
Информације о тестирању су се мењале из сата у сат. Час не треба, час спорадично, час свако ће бити тестиран… Лично сам сматрао да је тест добра ствар, уједно сам покушавао и да га урадим у Србији о свом трошку – безуспешно јер – сви термини су били попуњени већи део јуна. Не могу ја о свом трошку, не може ни ортак који 5 дана спаја у стану са температуром 38 степени и више. Овако, ем је џабе, ем ћу знати на чему сам јер су ми само стизале информације о познаницима и пријатељима који су тестирани и били позитивни на тесту. Међутим, шта у случају да и ми будемо позитивни?
Још код иницијалног отварања граница, Грчка је одлучила да свим туристима, за које се установи да су заражени, обезбеди смештај за 14-дневни карантин о свом трошку, као и трошкове лечења уколико су неопходни.
Такође, познајући балкански менталитет, био сам сигуран да ће грци оставити и „простор за маневар“ за позитивне случајеве који не желе у карантин. То се и обистинило након депортације српске породице због позитивног налаза.
Дакле, у случају позитивног налаза могу да бирам шта ћу – могу назад, могу у карантин или лечење о трошку Грчке државе. Нисам био у грчким болницама (надам се да никада нећу ни имати ту прилику), али сам био на инфективној у Београду. Какве год да су Грчке болнице, бирам њих.
Чин трећи – можда ипак Србија…
Цела прича и опречне информације са свих страна натерале су ме да мало истражим и шта би могло да замени море ако једноставно не буде било могуће отићи.
Седнем за комп, отворим исти букинг (свестан да може да се прође јефтиније „у лице“, али једноставно размажен сам и волим да видим шта је у понуди из свих углова) – океј, нема мора, значи мора базен да има. Ако већ не идем на море, да се не цимам далеко, Аранђеловац је близу Београда а и мојима у Сопоту (летујем у Сопоту и много пре но што је постало кул па не бих и сад баш опет ако не морам).
Погледам понуду. 150 евра за ноћење у Извору немам, 8500 динара за ноћење у Имању Дедина Трешња тренутно нисам вољан да дам, а апартмане који су означили да имају базен са сликом истог на надувавање за двоје ситне деце не бих коментарисао. И то је све од понуде. И ту је крај мог размишљања о лету у Србији.
Да ме не схвате погрешно – оба смештаја које сам горе линковао вреде сваки динар од назначене цене. И вероватно бих у њима одсео (добро, не баш у Извору) на пролеће, јесен, или на (продужени) викенд преко лета. Али за одмор од 2 недеље – нека хвала.
Уједно, на страну цена, став државе која ништа додатно није учинила да задржи грађане у земљи током лета је такође допринело одлуци за Грчку. 100 евра мита пред изборе не рачунамо у туристичке мере, већ да платимо инфостан и струју, док генијалну идеју да се студентима поделе ваучери од 5000 динара за смештај у земљи не бих коментарисао.
gledam letovanje u vrnjckoj banji hahaha za 2 odraslih i 2 dece pet noci 1200€ hahaha ekstra
— Rakaš (@GospodjaIvana) July 5, 2020
Чин четврти – последњи „шта ако“ и финална одлука
Све указује на то да је одлазак паметна одлука, осим једног сценарија – шта ако дође до поновног затварања граница и останемо заглављени у Грчкој?
Са једне стране, у том сценарију не испаштамо само ми, већ и туристички радници у Грчкој. Цене су већ пале (и још увек падају), тако да за случај да је останак једина опција – не постоји шанса да се не нађе заједнички језик (илити одговарајућа сума) са локалцима.
Имам срећу да радим у сфери у којој нисам везан за локацију – свој посао могу да обављам са било ког места са добром интернет конекцијом. Ако пара зафали – кеш кредити се данас завршавају онлајн за 15 минута 🙂 отплатиће се већ пре или касније 🙂
На крају, можда и најбитнији разлог одлуkе за одлазак јесте и најпростији – ментално здравље. Бег из простора у коме смо били закључани месецима, бег из атмосфере сивила која нас је бомбардовала са свих страна, бег од поновног упирања прстом ко је зашта крив… А и мачки смо досадили.
У мору опречних информација и вођени информацијама од наших званичника, касно увече 30-ог јуна резервишемо смештај на Лефкади, у нади да ћемо моћи кроз Северну Македонију (још једном и јавно – извини Доцо што нисмо одмах јавили за Кавалу). Ујутру – хладан туш, мора преко Бугарске. У реду, попуњавамо формуларе за улазак у Грчку првог, полако креће паковање уз рад из удобности дневне собе. Увећавање броја оболелих у Србији из дана у дан нам је дало уверења да смо донели добру одлуку. Сцена у којој у једном тренутку обављамо финалну куповину пред пут и читамо како студенти морају да напусте домове, у другом уносимо пазарено у стан и чујемо студенте који протествују у студењаку, у трећем читамо како студенти не морају да напуштају домове (све у року од пар сати) отклонила је сваку шансу да правимо грешку. Како је сам пут прошао и како је овде – неком другом приликом.
Често постављана питања
Да ли је све то претерано цимање?
Можда јесте, можда није. Пут до Грчке није био обећавајућ, али једним погледом на плажу га лако заборавите. Знаћу за 15-90 дана, у зависности кад се вратим 🙂
Што не трошите паре у својој земљи?
Трошим и трошићу их осталих 350 дана ове године 🙂
Како можете да се брчкате док људи умиру?
Нажалост, да лечим не могу – јер нисам лекар, да их дижем из мртвих не могу – јер нисам Исус, најбоље је да се склоним и не ширим заразу даље. Да ли заразу нећу ширити из свог стана или са плаже – вама треба да буде свеједно, ефекат је исти. Мени није свеједно, зато Лефкада 🙂
Кад крене опет затварање граница, хоћете да кукате за помоћ државе за повратак?
Као што је горе описано, у случају блокада остајемо овде, ако треба и свих 90 дана колико можемо без визе. Тако смо у могућности, што би се рекло. Међутим, не треба пребацивати ни онима који нису и којима можда затреба помоћ да се врате – јер и они плаћају порез, а нико од њих није мигрантским стазама и без одобрења државе исту напустио – печат у пасошу је сагласност да су сви услови за излазак из земље испуњени. Када те гранични радник пусти да изађеш из Србије и пожели срећан пут – свака појединачна одговорност ту престаје.
БОНУС – Прелепа Србија
То што летујем ван земље не значи да мислим да Србија нема шта да понуди – врло добро знам историју винчанске културе, Виминацијум, Феликс Ромулијана, језера, планине, Шарганска осмица, Дрвенград, бање, фестивале… Знам да ова земља има много тога да понуди и намера ми је да их излистам на једном онлајн месту у догледно време. О том по повратку у родну груду 🙂
